Osnovi fiziologije

226 ОПТИЦАЊЕ КРВИ положених цеви, то вода, кад се славина отвори, протиче у њима и истиче из њих под извесним притиском. Једним дрвеним ножем могу сеу исто време пригњечити оба крака поменуте рачве од каучука и тако спречити отицање воде из боце у положене цеви. Али када у кратким размацима времена, од прилике по срчаноме ритму, прекидамо ножем отицање воде из боце у положене цеви, констатујемо следеће: на положену стаклену цев вода престаје истицати у истоме тренутку кад ножем прекинемо везу између боце и цеви, а истицање се наставља чим је прекид ножем укинут. Друго се дешава за цев одгуме на њу вода још неко време истиче, иако све слабије, и после поменутога прекида. Према томе, ако прекидање вршимо у кратким размацима времена, вода неће никако ни престајати да отиче на - еластичну цев, јер пре него што је истицање престало, прекид је укинут и оно се продужује. Овај нам оглед казује како еластичне цеви могу прекидано отицање претворити у непрекидно. Срце шаље, као и боца горњега апарата, на прекиде. свој течни садржај; међутим ако пресечемо једну артерију, нању крв истиче без прекида, наизменично шибајући и цурећи, по срчаноме ритму, онако као што истиче вода на еластичну цев горњега апарата. У колико је цев дужа и еластичнија, у толико се мање опажа, на течности која из ње истиче, утицај ритмичних прекида. Ако ге врло дугачка, тај ће утицај потпуно ишчезнути. То се управо дешава у преткапиларним артеријама, у капиларима и венама: артерска еластичност потпуно је избрисала утицај периодичности срчанога рада на протицање крви. Кад пресечемо већу артерију, крв из ње шиба на махове, док равномерно отиче из танких, преткапиларних артерија.

Лако је схватити како еластичност судова утиче на начин протицања крви у њима. При свакој систоли, срце потисне извесном снагом свој течни садржај у артерије. Под утицајем тога притиска оне се рашире, јер су еластичне. Али, за време диастоле, кад је срце престало да шаље нове количине крви у ар“ терије, ове сада задовољавају своју еластичност, тј. постају уже и тиме истискују крв из себе, тако да крв у њима протиче иако је срце у диастоли.

Еластичност крвних судова дозвољава срцу да са мање рада потискује потребну количину крви. Стога губитак артерске еластичности (артериосклероза) намећући срцу сувишак рада производи поремећаје срчане функције. |

Крв се налази у крвним судовима под извесним притиском. Срчани рад, који потискује, или сабија, тако рећи, крв у ела-

обавља дај а

а ам