Osnovi fiziologije
228 ОПТИЦАЊЕ КРВИ
тога места; у исто време тиме се производи, као што већ рекосмо, спорије опадање притиска с обе стране суженог места.
Сад ће нам бити разумљиво зашто крвни притисак полако опада у артеријама, врло нагло у капиларима, па опет врло полако у венама. Биће нам такође разумљиво зашто је у венама крвни притисак врло слаб, несразмерно мањи него у артеријама. Апарат на слици 39 подражава начин опадања притиска у артеријама, капиларима и венама.
Из овога што претходи излази, да стешњавање капилара производи повећање артерскога притиска а опадање венскога; обратно, ширење капилара производи опадање притиска у арте-
- __ријама а повећање у венама. Крвни при- У артеријама крвни се притисак мења у току срчане рево-
тисак Ју: ТО=
ву ОВ 5 луције: расте за време систоле, опада за време диастоле. Те периције. _ одичне промене притиска у артеријама смањују се што се иде даље од срца. У капиларима и венама притисак се не мења у току ср-
чане револуције. Артерска еластичност брише периодичне про-
мене притиска као што брише и периодичне промене брзине крви.
У артеријама разликујемо у крвноме притиску два елемента:
један је сталан елеменат, који се не мења у току срчане револуције; други је променљив елеменат, који на крају диа-
столе спада на нулу, а на крају систоле достиже свој врхунац.
Тај променљиви елеменат указује се, графички представљен,
у виду једне таласасте линије која се налази поврх сталнога еле-
мента (сл. 40). | |
тко У животиња, артерски се притисак мери на тај начин, што каприти- се пресечена артерија веже за један живин манометар, помоћу | једне цеви од каучука, Прити-
сак крвни преноси се на живу манометра, а кретања живиног стуба могу се записати графич- | ном методом. На тај се начин 5
добивају графични цртежи слич1 —РР
ни приложеноме (сл. 40). Крвни притисак у великим
артеријама у пса има вредност
Слика 40. од приближно 150 мм. живе.
Променљиви сталан елеменат крвнога | Сама крв пак пење се у једну цев притиска у артеријама. Ру променљив
елеменат. Ре сталан елеменат.
која је у вези са пресеченом артеријом, до близу 2 метра у вис,
У човека, одређивање артерскога притиска почива на следећему начелу. Притиште ли се поступно све јаче једна површна