Osnovi fiziologije

282 ОПТИЦАЊЕ КРВИ

подиже у кратким размацима времена и притискује на прст. Та се појава зове било или пулс, а за артерију се вели да бије или пулсира. Свакој срчаној револуцији одговара једна пулсација; према томе брзина била обавештава нас о брзини срчева рада.

__Било не бије у истом тренутку на разним местима једне артерије. Оно бије раније у близини срца а све доцније у колико се удаљујемо од срца. Другим речима, бИлу је потребно извесно време да би се преносило дуж артерија. У човека било се преноси брзином од 8,50—9,50 метара на секунд.

Било се дешава за време коморске систоле. При свакој систоли, из комора је потиснута у аорту извесна количина крви. Тај долазак нове масе крви и њен судар са крвљу у аорти производи један крвни талас који се распростире дуж артерија и полако се гаси успут. Треба добро схватити да је пулс један талас и да пулс није произведен кретањем саме крви дуж судова. Пулс, рекосмо, напредује у артеријама брзином од око 9 метара на секунд; крв пак напредује много спорије: око 0,50 метара на секунд. При свакој систоли, крвни талас, пулс, трчи, тако рећи, испред кретања саме крви. Ту разлику између распростирања једнога таласа и протицања течности која је дала тај талас, можемо уочити у следећему примеру. Ако бацимо један шљунак у непомичну воду, тиме производимо низ концентричних таласа који се шире унаоколо места где је шљунак пао: таласи се распростиру али вода остаје на истоме месту, као што сведоче

Слика 44. Магеу-ов сфигмограф и сфигмограм њиме добивен.

предмети који плове по води, који се дижу и спуштају на таласима али који се не удаљују као ови од свога средишта. Ако бацимо шљунак у текућу воду, таласи ће се распростирати и уз воду и низ воду: у томе последњему правцу брже се могу распростирати него што вода протиче, као што се пулс брже распро-

пут