Osnovi fiziologije

џ!

КРВНИ СУДОВИ У РА ЗуЈ

констрикторна влакна од симпатикуса, док јој живац слогаа Тутрат доноси вазо-дилататорна влакна. Надражајем вазо-дилататорних живаца посматрамо на органу ове промене: орган поцрвени, појављују се дотле невидљиви судићи крвни, ситне артерије почну пулсирати, температура органа подиже се. У вези са тим променама повећава се запремина органа и веће количине крви протичу њиме.

Вазо-дилататорни живци стоје под управом једног живчаног средишта које се налази у продуженој мождини, у близини антагонистичнога, вазо-констрикторнога средишта.

Вазо-моторни центри, вазо-дилататорни и вазо-констрикторни, могу бити на разне начине надражени. Могу бити непосредно надражени крвљу која долази у њихов додир. Недостатак кисеоника у крви и нагомилавање угљендиоксида надражују вазомоторна средишта. Те промене састава крви у асфиксији производе вазо-моторне појаве: ширење судова коже, стезање унутрашњих судовау почетку асфиксије; обрнуто у другом делу асфиксије. Разни отрови унети у крвоток надражују такође. вазо-моторне центре. Ти центри могу бити надражени и надражајима што им долазе од виших живчаних средишта: поменули смо утицај узбуђења на вазо-моторне појаве. Најзад вазо-моторна средишта могу бити надражена и.рефлексно. Видели смо (стр. 221) како се надражајем депресориуса производи вазо-дилатација у трбушној дупљи. Познато је свакоме како топлота и хладноћа производе вазо-моторне појаве у оним деловима коже на које делују. Ти су рефлекси билатерни : утицај хладноће на једну руку производи вазо-констрикцију у обема рукама.

Надражаји могу утицати и непосредно на крвне судове. Тако топлота и хладноћа производе вазо-моторне појаве и рефлексним и непосредним утицајем. Адреналин, тело што га луче надбубрежне жлезде, производи јаке вазо-констрикције. Тај се утицај адреналина врши непосредно на крвне судове: ако се на једну рану метне врло разблажен раствор адреналина, крвни се су-

дови нагло стегну. Отуда употреба тога тела против крволиптања. Вазомоторна средишта.