Osnovi fiziologije

286 ОПТИЦАЊЕ КРВИ

"дилатације и зову се вазо-дилататори. Крвни се судови налазе под утицајем тих двеју врста живаца који делују у супротноме смислу. Стање крвнога суда резултанта је њиховога антагонизма. | Вазо-констриктори налазе се у свима деловима тела. Њихов надражај производи бледило одговарајућега органа; у (исто

време температура органа опада а запремина се његова смањује.

Пресек вазо-констриктора даје супротне појаве: значи да ти живци делују стално на крвне судове, да имају извесан тонус, који се укида њиховим пресеком. Класичан је пример вазомоторне појаве: утицај надражаја вратнога симпатикуса на крвне судове зечјега уха. Тим надражајем ухо посматрано према светлости побледи, његове ситне артерије ишчезну, температура му спадне.

Вазо-констрикторни живци имају своје порекло у једноме живчаноме средишту које се налази у продуженој мождини на површини пода четврте коморе. Надражај тога центра производи вазо-констрикције по целоме телу. Његова парализа производи општу вазо-дилатацију.

Од тога центра, вазо-моторна живчана влакна силазе у мождину, долазе у додир секундарних центара који се налазе на разним висинама у кичменој мождини; од тих центара полазе влакна живчана која излазе из мождине на предње корене кичмених живаца, пак преко гат: соттитсатје5 доспевају у симпатичне ганглије и одатле иду у органе као састојци симпатичних живаца или као састојци мешовитих кичмених живаца. Вазомоторна влакна налазе сеи у неким лобањским живцима у које су доспела непосредно из продужене мождине.

Секундарни центри у кичменој мождини налазе се под управом главнога центра у продуженој мождини, али могу и независно функицонисати када се издвоје од главнога центра пресеком кичмене мождине. По неким физиолозима, секундарни центри би само у експерименталним погодбама функционисали као такви, иначе би тонус крвних судова стајао искључиво под управом живчанога средишта у продуженој мождини.

Постоје вазо-моторни живци који делују у супротноме смислу од вазо-констрикторних живаца; то су вазо-дилататорни живци. Они производе ширење крвних судова. Њихово се делање састоји у томе што смањују или потпуно укидају делање вазо-констрикторних живаца. Вазо-констрикторна влакна обично су удружена у истоме живцу са вазо-дилататорним. Али у неким случајевима ти антагонистични живчани елементи долазе органу одвојено. На пример, подвилична пљувачна жлезда добива вазо“

аи