Osnovi fiziologije

ГЛАВА ДРУГА Проветравање плућа

Видели смо раније (стр. 94—97) да се у дубини плућа, у плућним алвеолама, обављају гасовите размене између крви и гасовитога садржаја плућнога. Те се размене врше кроз врло танки плућни епителиум којим су плућни мехурићи изнутра обложени; на спољашњој страни својој, тај је епителиум покривен густом мрежом врло танких крвних капилара у којима

протиче крв, која прима кисеоник што јој долази из плућнога мехурића, кроз његов епителиум, а у супротноме правцу, истим путем, угљендиоксид доспева из крви у плућни мехурић. Мехурићи су груписани у виду алвеола илиплућних кесица, које су у вези са крајњим огранцима бронхија (сл. 47).

Целокупна површина епителиума плућних мехурића врло је велика: у човека износи око 200 метара квадратних, и према томе већа је више од 50 пута од површине тела. Око три четвртине површине тога епителиума покривено је капиларима крвним у које може стати око 1500 цм“ крви. Пошто су алвеоларни капилари врло уски, тако да пропу-

Плућни сепителиум и капилари, Слика 47.

Једна плућна кесица. 1,2, ка-

пиларна мрежа; 3, епителиум

са ћелијским једрима: 4,5; 6,

крајња бронхија: 7 крвни суд.

штају само по једно црвено крвно зрнце, то у алвеолама крв гради један слој врло велике површине (150 метара квадр.)а

врло мале дебљине (око 10 ђ.).

Разуме се да је такав распоред крви, на великој површини а у танколе слоју, врло повољан гасовитим разменама између

Мв. Њаја: Основи Физнологије