Osnovi fiziologije

Проветравање плуЋа, Издизање ребара.

242 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЛУЋА

те течности и алвеоларнога ваздуха. Додајмо да велике количине крви протичу кроз плућа: око 20.000 литара на 24 часа.

1. Удисање и издисање.

Алвеоларни ваздух уступа крви свој кисеоник а прима од ње угљендиоксид. Према томе јасно је да се алвеоларни ваздух мора обнављати. Плућни мехурићи пак у вези су са спољашњом | гасовитом средином, атмосфером, једним доста дугачким и релативно уским системом цеви и цевчица — бронхије, душник, тако да се у дубини плућа ваздух не може довољном брзином обнављати самом дифузијом свога садржаја. Да би се обнављање плућнога ваздуха вршило, плућа истискују један део свога гасовитога садржаја, па га замењују ваздухом спољашње средине. У томе се састоји плућно проветравање, које се још назива и дисањем; али, као што већ приметисмо (стр. 95), боље је овај последњи назив применити искључиво на сагоревање које се збива у ткивима.

Механизам плућнога проветравања оснива се на еластичности плућа. Плућа се могу ширити и тиме повећавају запремину својих шупљина, што изазива у њих улаз извесне количине ваздуха. Чим је укинут узрок томе ширењу, плућа се, опет на основу своје еластичности, скупе, т. |. смање своју запремину и тиме истисну из себе извесну количину ваздуха. У првоме случају имамо удисање а другоме издисање.

Механизам удисања и издисања састоји се у овоме:

Плућа су смештена у грудноме кошу, обавијена плућном марамицом, — плеура, — која је, као свака сероза састављена из два листа: један је у непосредноме додиру плућа, други је у додиру груднога коша. Према томе, између плућа и зидова груднога кошане постојиникаква празнина. Грудни кош може мењати своју запремину, и то дејством ребара и пречаге. Контракцијом мишића који су причвршћени једним својим крајем за кичму а другим за ребра, грудни кош повећава своју ширину и дубину (која дели грудну кост — зтетлшт — од кичме). То бива на тај начин што ребра, полазећи од кичме, за коју су зглавковима причвршћена, не иду хоризонтално, већ се спуштају ка грудној кости, за коју су другим својим крајем везана. На тај начин она права која везује крајеве једнога ребра гради један оштар угао са делом кичме који се налази ниже тога ребра. Ребра су нагнута. на доле иу другоме смислу: она су за извесан угао нагнута на доле око осовине представљене оном линијом која везује два