Osnovi fiziologije

УДИСАЊЕ И ПЗДИибАЊЕ 251

што храни себе и зачетак, као што њени бубрези луче производе који су постали у њену организму и у организму фетуса. Први покрети апарата за дисање појављују се тек у првим тренуцима по порођају, кад се организам, у новим погодбама, мора сам снабдевати кисеоником. Утицај промене температуре на површину тела и почетак нагомилавања угљендиоксида у крви зачетка узроци су првоме покрету апарата за дисање, који се појављује по порођају.

Ако спречимо проветравање плућа, на пример затварањем Асфиксија. · душника, наступа гушење, асфиксија, услед нестајања кисеоника у крви, пак следује смрт. Крв у животиње која је умрла гушењем садржи само трагове кисеоника. Асфиксија наступа и онда кад се организам налази у атмосфери која не садржи кисеоника (азот, водоник...) или га садржи у недовољној количини. Почетак нестајања кисеоника и нагомилавање угљендиоксида у крви производи дубоко проветравање плућа, у коме узимају удела и мишићи који нису активни у обичноме дисању. Та дубока удисања и издисања сачињавају појаву звану диспнеа. Ако диспнеа није кадра да одржи потребне размене гасова између плућа и крви, њој следује асфиксија. Кратку диспнеу можемо произвести на себи ако престанемо неколико тренутака дисати те на тај начин кисеоник почне понестајати из крви док се у њој нагомилава угљендиоксид; после краткога времена неодољиво морамо наставити дисање, које у почетку има одлике које припадају диспнеи.

Диспнеи је супротна апнеа. Апнеа је укидање или смањи- Ре вање потребе плућнога проветравања. Она се збива на пример кад се у животиње плућа енергично проветравају неко време вештачким дисањем; прекине ли се то вештачко проветравање, животиња не почиње одмах дисати већ после дужег или краћег размака времена. На себи можемо произвести апнеу до извеснога о > степена ако извршимо неколико узастопних дубоких удисаја и | издисаја; после тога не осећамо потребу дисања неколико тренутака. Апнеу производи утицај крви, која је засићена кисеоником а која садржи мање угљендиоксида него обично, на живчано средиште дисања, о коме ће мало даље бити говора. Али то није једини чинилац који производи апнеу: кад су плућа раширена, то њихово стање делује као надражај на огранке вагусове што у себи садрже, а овај их преноси поменутоме средишту дисања. | На тај последњи начин би вештачко дисање, којим су плућа изложена јакоме ширењу, производило апнеу.

Диспнеа.