Osnovi fiziologije

Смањени атмосферски прити-

сак,

252 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЛУЋА

П Дисање и атмосферски притисак.

Атмосфера у којој живимо има сталан састав (стр. 19) и њен се притисак релативно мало мења на једној датој висини. Кисеоник се налази у атмосферскоме ваздуху под напоном од '/. атмосфере. Тај делимични притисак кисеоников, а не притисак мешавине у којој се налази, јесте чинилац физиолошки најважнији, као што ћемо ниже видети. к

Да видимо шта се дешава кад се притисак атмосфере (барометарски притисак) постепено мења, па с њим и делимични притисак кисеоников. Ставимо под стаклено звоно пнеуматичне пумпе једног врапца, па црпимо ваздух из тога звона. Први поремећаји се посматрају на птици кад је притисак под звоном, који је у почетку био од 760 мм. живе, спао на 400 мм. (80 мм. делимичног напона кисеоника). Животиња умире кад је тај притисак спао на 180 мм. У тој атмосфери кисеоннку припада де-

180 а : лимичан притисак од == = 36 мм. живе. Поремећаји и смрт у поменутоме огледу наступају само због смањенога делимичног притиска кисеониковог а не због смањеног притиска атмосферског, јер у чистоме кисеонику под притиском од 180 мм. животиња не умире; у таквој атмосфери смрт наступа тек кад њен притисак спадне много ниже.

Као што видимо, делимичноме притиску кисеоника треба приписати појаве које се дешавају кад се смањује атмосферски притисак. Поремећаји и смрт наступају због тога што хемоглобин не везује довољно кисеоника кад је напон овога гаса пао испод извесне вредности. Видели смо раније (стр. 197, сл. 18) како хемоглобин везује кисеоник у функцији притиска тога гаса. Испод 80 мм. притиска, количина апсорбованога кисеоника већ је довољно смањена да би произвела поремећаје у организму. На 40 мм. количина везанога кисеоника у тој је мери смањена, да испод тога притиска хемоглобин не везује више довољно кисеоника да би потребе организмове“могле бити задовољене, и смрт наступа.

Поремећаји који сачињавају брдску болест, а који се посматрају при пењању па брда, на висини од око 4000 метара, последица су смањенога атмосферскога притиска. На врху МонБлана (4800 метара) атмосферски притисак износи око 418 мм. а напон кисеоников око 83 мм. Према ономе што смо мало час рекли, тек би на тој висини требало да се појављују поремећаји организма. Али брдска болест се појављује већ на мањој висини. Томе је узрок мишићни рад који се производи при пењању и