Osnovi fiziologije

362 а ДЕА

за малу даљину предња површина сочива постала испупченија. Слике које дају рожњача и задња површина сочива нису се промениле јер су кривине тих површина остале исте.

Прива ои Дужица, која даје боју оку, може имати разне боје. Она има у својој средини један отвор, зеницу, која је црна јер се кроз њу види мрачно дно ока. Зеница се може ширити и скупљати те према томе пропуштати више или мање светлости у око. Дужица садржи кружна мишићна влакна чије грчење сужава зеницу, док њена влакна која су распоређена у правцу пречника производе ширење зенице. Мењање ширине зенице врши серефлексно утицајем светлости на мрежњачу : јака светлост производи скупљање зенице, слаба светлост ширење. И други чиниоци делују на зеницу: бол и асфиксија изазивају такође ширење њено. Улога је зенице да регулише количину светлости која улази у око, јер одвише велика количина светлости као и одвише мала количина неповољне су доброме виду. Дужица има и ту улогу да спречава сферну аберацију очнога сочива, која се састоји у томе што се зраци који се преламају на ободу сочива не састају у једној тачци са зрацима који се преламају у другим деловима сочива, тако да једна тачка не би на мрежњачи дала лик једне тачке већ један мали круг, кад дужица не би задржавала те периферијске зраке.

МИН сне У чему се састоји дејство светлости на мрежњачу, односно на њене штапиће и конусе 2 Нема сумње да светлост изазива | хемијске промене у мрежњачи. Крајеви штапића садрже једно % обојено тело: ретински пурпур. Кад се извади мрежњача | ока које је претходно било у мраку, налази се да је та мембрана ружичасте боје. Та боја брзо ишчезава на светлости. То % се исто дешава и кад је мрежњача на своме месту у оку, јер % извађена мрежњача ока које је било изложено светлости нема ружичасту боју. Ако изложимо каквоме светломе предмету очи једнога зеца који је пре тога држан дуже времена у мраку, тада : ћемо, извадивши мрежњачу у мраку, открити на њој слику пред- ђ мета коме је било око изложено. Раствором стипсе та ће се слика фиксирати као на фотографској плочи. Светли делови 5 предмета јављају се на ретинској слици у беличастој боји а тамни + у ружичастој. На пример, ако је око било изложено осветље- 2 номе прозору, тада су на ретинској слици окна беличаста а пре- , граде између окана ружичаста. Тај пурпурни пигменат који 1

Бритроп- ишчезава на светлости а гради се у мраку зове се еритропсин. | Да ли се дејство светлости на мрежњачу састоји искључиво у њену дејству на еритропсин 2 То је сумњиво, јер, пре свега, ери-