Osnovi fiziologije

Комплементарне боје.

Трајање видних осећаја.

Осетљивост мрежњаче према бојама,

64 У а ла

пример, осећај зелене боје можемо добити кад на око делују

зраци из зеленог дела сунчанога спектра и кад у исто време,

делују жути и плави зраци. Тако се исто бела боја може добити мешањем свих боја спектра, или мешањем само двеју спектралних боја. Такве две боје које удружене дају осећај беле боје зову се Пре ујт саче или комплементарне боје. Комплементарне су боје: црвена и зелена, жута и плава, зеленкасто жута и љубичаста.

Видни осећаји трају још неко време кад је надражај престао деловати. Ако брзо описујемо у ваздуху круг ужареним угарком видимо један светао круг, јер многобројне слике које се стварају на ретини не ишчезавају тренутно већ трају још неко кратко време, тако да скупа дају непрекидан низ. Ако трчимо дуж плота између чијих се дасака налазе уски размаци, тада можемо видети шта се дешава с оне стране његове, јер се слике које постају у оку при пролазу пред сваком пукотином спајају у једну слику, т.ј. нова се слика ствара пре него што је пређашња ишчезла. На тој физиолошкој особини чула вида почива кинематограф. Фотографски снимци снимљени у кратким размацима времена ређају се такође у кратким размацима времена пред нашим очима; сваку од тих слика ми видимо још неко време пошто је она прошла пред наше око, ну тренутку кад та слика ишчезава долази пред наше око други снимак; на тај начин нема прекида између осећаја већ имамо утисак непрекиднога низања догађаја. Ако се снимци или предмети нижу у одвише кратким размацима времена, тада се нова слика јавља на мрежњачи пре него што је претходна ишчезла, т. |. те се слике мешају. На тај се начин могу на мрежњачи мешати разне боје и тако се може изучавати какве осећаје добивамо истодобним утицајем разних боја. Ако имамо на једноме дискусу исечке обојене спектралним бојама па ако се тај дискус брзо окреће око свога средишта, тада дискус изгледа беле боје: мешајући се на мрежњачи, спректалне боје дају осећај беле боје. Ако је дискус на пола обојен једном комплементарном бојом а на пола другом, тада окретањем добивамо такође белу боју.

Сви делови мрежњаче нису подједнако осетљиви према 60јама. Најосетљивија је жута мрља. А почем она садржи само конусе, то је вероватно да су конуси нарочити органи за примање обојених надражаја. У прилог томе говори чињеница да ноћне птице немају конуса у својој мрежњачи већ само штапиће. Ако се слика некога предмета приближује од периферије мрежњаче ка њеној средини тада слика постаје видљива али се у први мах не може одредити њена боја; тек кад се слика више