Osnovi fiziologije

5

ОСОБИНЕ МИШИЋА 878

кретну полугу (2) која затеже конац дејством тегова који се налазе на маломе тасу (3). Свака промена дужине везанога мишића покретаће полугу. Врх те полуге записиваће своја кретања на ваљку миографа (5), који се равномерно окреће. Добивени цртежи на нагарављеној хартији којом је ваљак превучен приказиваће нам промене дужине мишића у функцији времена у најмањим својим подробностима. Такав се цртеж зове миограм. Слике 93 и 94 приказују нам неколике миограме.

У физиолошким погодбама надражаји доспевају моторним живцима до мишића. Али мишићи су и непосредно надражљиви. Живци им не дају особину да се могу грчити већ им само доносе надражаје; живци су само спроводници надражаја. У физиолошким огледима мишићи су махом надраживани, непосредно или посредно преко живаца, електричним надражајима.

Слика 91. Миограф. 2. полуга која записује. — 3. тас са теговима. — 5. ваљак кимографа. 6. електрични елеменат. — 7. индукциони калемови.

Стална електрична струја какву дају галвански елементи делује као надражај само у ономе тренутку кад се пропусти кроз живац или мишић и у ономе тренутку кад се њено пролажење укине. Ако дакле пропустимо живцем такву струју, мишић се нагло контрактује у томе тренутку и одмах враћа у своје опружено стање и мирује до онога тренутка када се струја прекине; У томе тренутку мишић се опет нагло контрактује и одмах враћа у првобитно стање. Да би струја могла на тај начин деловати, Мора имати известан интенситет. Интенситет са којим се добива минимална контракција назива се праг надраживања. Стална

"струја делује као надражај не само својим успостављањем и пре-

Кидањем већ и онда ако се њен интенситет нагло мења, у једноме или другоме правцу. Та промена интенситета мора бити

Електрично надраживање .