Osnovi fiziologije

иза!

СРЧАНИ МИТИЋ 977

вероватно је да се грчење мишића нашега организма нашом вољом, врши утицајем једнога низа надражаја, непознате нам природе, који полазе од живчаних центара.

Ако је прекидање електричне струје одвише учестано (1500 до 2000 пута у секунду), тада она не делује више као надражај. Такве струје високе фреквенције и великог интенситета могу пролазити кроз организам и зажарити електричну лампу коју држимо У руци а не производе никакав осећај (Никола Тесла).

Срчани мишић. Сада се можемо запитати које је природе контракција срчанога мишића. Какве надражаје прима срчани мишић те се, као што знамо. ритмички контрактује.

Контракција срчанога мишића има све особине мишићнога трзаја који се добива, као што видесмо, једним јединим надражајем. Срчани мишић се понаша на особен начин према надражајима. Одрубимо врх жабљег срца, тд. овај део срчанога мишића који не садржи живчаних ганглија и који се, према томе, не контрактује спонтано. Надражимо тај део срчанога мишића сталном галванском струјом. Док други мишићи на такав 521 дражај одговарају контракцијом само у тренутку када се струја! успоставља и у тренутку када се ова прекида, срчани ће мишић одговарати низом контракција докле год стална струја буде њиме пролазила, Тако исто сталан притисак хранљиве течности у шупљини одрубљеног срчаног врха изазива ритмичне контракције тога дела срчанога. Као што се види, постоји у томе погледу битна разлика између срчанога и осталих мишића. И у другом погледу се срчани мишић понаша на особен начин. Надражујемо ли одрубљени врх срца индукованим струјама све већега интенситета, тада ћемо видети да се срчани мишић контрактује тек

кад је струја достигла извесну јачину (праг надражаја). Али |

се срчани мишић разликује од осталих мишића по томе што на самоме прагу надражаја даје контракцију која не постаје већа када се надражај и даље појачава. Срчани мишић даје дакле у томе погледу „све или ништа.“ Поменимо још да се срчани мишић не може потпуно тетанизовати струјама које иначе тетанизују потпуно друге мишиће. -

Узрок периодичноме раду срчанога мишића не треба тражити у периодичности надражаја већ у периодичној наизменичној надражљивости и ненадражљивости срчанога мишића. Надражујући жабље срце погодним надражајима у разним тренуцима његове револуције, налазимо да је оно неосетљиво према надражају у почетку систоле а постаје све осетљивије у колико

Срчани мишић,

“ ја

Це или ништа“,

Периодична надражљивост срчанога мишића .