Osnovi fiziologije

ВЛЕКТРИЧНЕ ПОЈАВЕ 879

дају на срчаноме мишићу низ контракција. Јер периодична осетљивост срчанога мишића пресеца један сталан надражај, на пример сталну струју или непрекидан притисак, у низ надражаја.

На кардиограму слике 95 видимо такође да после сваке ванредне систоле изазване надражајем имамо дужи срчани одмор, тако да следећа систола пада у истоме тренутку као да ванредне систоле није ни било. Другим речима, срце надокнађује дужим одмором ванредни рад који му је наметнут, тако да целокупна производња рада остаје стална.

Кад се какав мишић надражи непосредно у једној тачци тада се не контрактује тренутно целом својом дужином већ најпре на надраженоме месту па се одатле контракција распростире у виду једнога таласа (контрактилни талас), који напредује брзином од 1—12 метара у секунду, према пореклу употребљенога мишића. Поменимо да су мишићна влакна срчаних преткомора независна од влакана комориних и једина мишићна веза између преткомора и комора јесте један мишићни сноп, Н15-ов сноп, који се налази у прегради која дели десну половину срчану од леве. Срчана систола се може сматрати једним контрактилним таласом који почиње у десној преткомори па се Н15- овим снопом преноси на коморе.

Говорећи о срцу (стр. 217) ми смо рекли да срчаноме мишићу долазе надражаји од живчаних елемената који се налазе у њему и који су узрок контрактовању његову (неурогена теорија). Морамо поменути да постоји и друга теорија, ми огена теорија, која данас преовлађује у физиологији, по којој би узрок ритмичности срчанога рада почивао у самоме срчаноме мишићу а не у његовим живчаним елементима. Контракција срчанога мишића почињала би у десној преткомориу Ке ћР]јасћ-ову синусноме чвору састављеном из елемената мишићнога порекла, па би се одатле нарочитим влакнима Н:5-овим снопом контракција преносила на остале делове срчанога мишића. Експериментално се показује да се аутоматско контрактовање срчанога мишића, које се нормално појављује у поменутоме чвору, може појављиватииу другим деловима срчанога мишића.

Електричне појавеу мишића и живаца. — Мишићи, живци и други органи седишта су електричним појавама. ба1уап! (1790) је пронашао животињски електрицитет на следећи начин. Разори се жаби средишњи живчани систем па јој се огули кожа. Једним пресеком издвоји се задњи део тела са задњим ногама па се под живце ишиадикусе, онде где излазе из кичме, подвуче једна гвоздена кука која се окачи о гвоздени

Накнадни одмор.

Контрак= тилни талас. Миогена срчана теорија.

Сајуап-еј оглед.