Osnovi fiziologije

22 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Пе Изгледа, да море игра важну улогу у регулисању атмосферскога угљендиоксида, упијајући га кад се његов напон повећа, а одајући га растављањем својих карбоната, кад се тај напон смањује. На тај би се начин објаснио доста стални проценат у коме се тај гас налази у атмосфери (0,03—0,049/). Угљендиоксид се дакле налази у атмосфери у размерама које се могу назвати траговима; тајје гаспотпуно непотребан животињама, које га избацују као један од својих екскрета. Међутим, без тога атмосферскога гаса живот не би могао трајати на нашој планети. Јер је он првобитни извор угљенику органских материја животињских и биљних. Сав угљеник што га садрже животињска и биљна ткива, па према томе и угљени мајдани, био је најпре у облику угљендиоксида. Биљка црпе угљеник из врло разблаженога ваздушнога угљендиоксида, а није у стању искористити огромне количине угљеника који се налази у карбонатима. Али и поред те разблажености, угљендиоксида има у атмосфери у великим количинама: око 3.000 билиона килограма. Пошто је тренутно надокнађиван у атмосфери онде-где је одузиман, дифузијом и ваздушним струјањем, то је схватљиво да га биљка има на расположењу у неограниченим количинама; и заиста, она га троши у изобиљу: израчунало се, на пр. да поље репе, које даје 40.000 кгр. корења, узима из ваздуха 12.000 кгр. угљендиоксида; та количина гаса налази се пак у 30.000 м> ваздуха.

,

Док биљка својом хлорофилном функцијом одузима ваздуху угљендиоксид, друге појаве га обнављају: дисање животиња и биљака (само човечанство издише дневно 1200 милиона кгр. СО), активност микроорганизама (труљење), вулканска активност, разна. сагоревања људске индустрије (огњишта). 3

ЈУ. Угљени хидрати.

афани- Угљени су хидрати тела састављена из угљеника, водоника зида уље и кисеоника, а у чијем су саставу ова последња два елемента рата. у размерама у којима се налазе у води; отуда име угљени хидрати. Главни су представници угљених хидрата шећери; јер и сви други угљени хидрати који не спадају у шећере одликују се тиме што се хидролизом распадају у просте шећере, моносахариде. Према томе, моносахариде треба сматрати градивом

свих угљених хидрата. р 5 Према броју молекула простих шећера из којих су састављени, угљени хидрати се деле у моносахариде, дисахариде,

трисахариде, тетрасахариде и полисахариде.