Osnovi fiziologije

ЗАКОН НАДРАЖИВАЊА 995

увек састоји у извесној количини електричне енергије (овде је говора о надраживању електричном струјом) која мора извесно време протицати надраженим елементом. Ако тражимо кој интенситет мора имати електрична струја кад је све дуже времена пропуштамо кроз један живац, да бисмо добили најмањи мишићни трзај (праг надраживања), налазимо да интенситет опада када трајање протицања струје расте (сл. 97). Али то се опадање врши само до извесне границе, испод које се не може смањити интенситет струје, јер се тада њоме не добива надражај па ма

| | ћ · реобаза

= Жоршско бреме Т- хрокнаћсија

4778

ПИТПСНУ ТЛЕ

Слика 97.

колико дуго протицала живцем. Тај најмањи интенситет (Е) којим се може произвести надражај зове се реобаза (Гар!:сапџе). Време Т, колико најмање мора протицати интенситет реобазе зове се корисно време. Реобаза и корисно време имају врло различне вредности према томе на које се мишиће односе. Те су вредности карактеристика свакога мишића и његовог стања. Из практичних разлога узима се као карактеристика време г које

одговара двострукој реобази (2К). Та се карактеристика зове хронаксија.

Ив, Баја: Основи Физнологије . 25

Реобаза и и хронаксија .