Osnovi fiziologije

МА В ЛА пвЕ : 65

оксихемоглобин, који у даним погодбама лако отпушта тај везани кисеоник. На тај начин крв снабдева кисеоником организам, упијајући га у додиру ваздуха; отпуштајући га у додиру ткива. Хемоглобин кристализује у разним облицима, према своме пореклу (сл. 7). Као све сложене беланчевине, хемоглобин се може раставити у два дела: у простетичну групу, хематин, и у просту беланчевину, глобин. По својим особинама, глобин

Слика 7. Хемоглобинови кристали а и б човека. — с мачке. — 4 кобаја. — е коња. — ј веверице.

се приближује хистонима. Хематин је пак носилац хемоглобинових одлика: њему припада црвена боја, 6 садржи гвожђа, па према томе њему припада и особина везивања кисеоника о којој је горе било речи. Према глобину, хематин је релативно простога састава. Целокупан му је састав: С,, Њу, М, Ее 0;.

Као што се види, хемоглобин игра своју физиолошку улогу на основу једног јединог атома гвожђа који [се налази у његову молекулу. Хемоглобин и његови деривати дају карактеристичне спектре апсорпције. Док је спектар оксихемоглобина карактеризован двема тамним пругама између О и Е, редуковањем у хемоглобин те се две пруге спајају у: једну између Ри Е.

Пошто хематину припада особина коју хемоглобин има да везује кисеоник, то и он може лако отпуштати и везивати ки-

сеоник. Хематин одговара оксихемоглобину, док редукован хематин, хемохромоген, одговара хемоглобину.

Ив. Ђаја: Основи Физиологије.

сл

Глобин и хематин.

Спектар апсорпције. Хемохромоген .