Osnovi fiziologije

= Оз

ИЗЛУЧИВАЊЕА

У травоједа на плућа су излучиване поред азота и мале количине водоника и метана, гасова који постају у цреву дејством микроба на угљене хидрате.

П. Излучивање кожом.

Организам човечји избацује кожом поглавито воду, и то, изгледа, једино знојним жлездама. И онда када се не опажа ни трага знојења, површина нашега тела одаје непрекидно знатне количине водене паре. То неосетно испаравање (регзртано тзепзтр 5), без појављивања зноја, зависи од спољашње температуре и од хигрометарског стања атмосфера. Јер ако је ваздух топао, сув и обнављан, пре ће се моћи вода претворити у водену пару при своме изласку из знојних жлезда а да се зној и не појави на површини коже. На целокупну пак количину лучене воде помоћу знојних жлезда хигрометарско стање нема утицаја, већ температура, живчани систем и др.

Човек више губи воде кожом него ли плућима: у једним огледима (А! матег и Вепеда1ке), човек, на средњој температури, у довољно проветраваној атмосфери и у одмору, испарава кожом и плућима 935 гр. воде дневно, а од те количине 600, припада кожи (дакле 561 гр.). у

На вишој температури, а нарочито при напорноме раду, човек одаје велике количине воде (до неколико литара на 24.) у виду зноја.

Неосетно

испараве-

ње и знојење, Функција

Зној је производ лучења знојних жлезда и садржи разна зена

органска и неорганска растворена тела, нарочито натриумхлорид и уреу; према томе, зној није без сличности са мокраћом.

Док је у човека највећи део површине његова тела прекривен знојним жлездама (рачуна се да их има око 2,5 милиона), пас, мачка и јеж имају их само на меснатоме делу прстију; с тога је знојење у тих животиња незнатно и надокнађено, у пса бар, у борби против топлоте повећавањем плућног испаравања убрзаним дахтањем са отвореним устима и исплаженим језиком. Као човек зноје се целим телом, коњ и овца. Говече и свињче зноје се само њушком, а коза, зец, пацов и миш не знају за знојење, као ни птице. Водени сисари, китови, немају разлога да се зноје !

Кожа лучи још помоћу ситних жлезда, апашае зебасеае, масну материју, зебшт, која штити својим танким слојем кожу и длаке.

Наш организам избацује на кожу и врло мале количине угљендиоксида, док истим путем прима тако исто мале количине

животињи.

Зебђит.