Osnovi fiziologije

78 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Маре је сада, одакле произлазе њени саставни делови, гликоколи бенкиселине. зоева киселина. Видели смо даје гликокол саставни део молекула многих беланчевина, стога се може с правом претпоставити да постаје из беланчевина. Бензоева киселина пак постаје из разних ароматичних биљних тела као што су циметна киселина, хидроциметна киселина, кинична киселина, које сеж у организму све претварају у бензоеву киселину; али постаје и из беланчевина, и то под утицајем микроорганизама у цреву: фенилаланин, тело које се добива хидролизом беланчевина, тру-

љењем претвара се у цреву у фенилпропионску кис., а ова, пошто је апсорбована, прелази лако у бензоеву кис.:

| фенилпропионска кис.

МН фенилаланин С, Њ— соон. бензоева кис.

Овде имамо један од примера на какве ћемо још наићи, да се организам заштићује од каквога тела |јединећи га са једним другим или „парећи“ га

Бензоева киселина може у слабој мери да се градину самим ткивима, јер хипурска кис. не нестаје потпуно из мокраће ни при дужему гладовању.

У травоједа организам лучи толико хипурске кис. да није могућно да сав гликокол што ова садржи постаје из беланчевина; у њих гликокол постаје без сумње и синтезом.

Уреа, амониак, урска киселина, креатинин и хипурскакис., јесу најважнији азотни производи које организам избацује. Али нису једини, јер мокраћа садржи многа друга азотна тела, али у слабим размерама, тако да на сва та тела пада само један мали проценат“ целокупнога азота. Та су тела: пуринске базе, деривати пурина као и урска киселина, (ксантин,

ои сна метилксантин, аденин итд); алантоин (глиоксилдиуреид),

стоји 40" оксипротеинске киселине итд. Број органских тела која се налазе у виду трагова мора бити знатан а да не говорим о телима која се могу наћи у болесничким мокраћама. Пошто је хемијски састав мокраће тако рећи слика хемијских процеса који се догађају у организму, јасно је да се из тога састава извлаче најважнији подаци о ономе што се збива у здравоме или у болесноме организму. 2

Сумпор. „2 Сумпор је редован мокраћни састојак. Налази се Е њој по-

главито у виду органских и минералних једињења сумпорне ки-