Osnovi fiziologije

ИВ ЛОУ Ч ПОВОАЊ А

=1 Креатинин.

Ово је тело такође редован азотни састојак мокраће. Човек лучи дневно око 1 гр. тог тела. Креатинин има овај склоп:

М(СН;) — СЊ

ХН —— Со Кад је питање о његову пореклу помишља се одмах на пи једно тело које се налази у мишићноме ткиву и из којега се 7 креатинин може извести анхидровањем; то је тело креатин; 7756

Х(СН) о МН, соон

Креатин је пак по свој прилици продукат дезасимиловања беланчевина. Може бити да постаје из аргинина.

Сви узроци који повећавају трошење мишићнога ткива, повећавају количину мокраћнога креатинина: гладовање,“) грозница, напоран мишићни рад итд. Такође повећава се лучење креатинина после узимања у храни јачих количина меса. Креатин даван у храни појављује се већим делом у мокраћи у виду креатинина;

то би се претварање вршило једним ферментом што га садржи бубрежно ткиво.

У одојчета и креатин се нелази у мокраћи поред креатинина, а у птица надмашује чак ово последње тело.

Хипурска киселина. | 55 о 20)

Ово је тело састављено из гликокола и бензоеве киселине, јер хидролизом даје та два тела:

х МАраа ај ХВАЈЈБо Ла Јо.

ог . МН пдик (50) . (28 5 СББ . ХН, У | 4 Не) = 4 (ЕС СООН соон соон

хипурска кис. гликокол бензоева кис.

При мешовитој храни човек избацује дневно 0,7—1,0 гр. хипурске киселине својом. мокраћом; при биљној храни више. Мокраћа травоједа садржи врло знатне количине хипурске. кис., али ипак највећи део азота припада уреи, јер док уреа садржи 46,66%/ азота, хипурска кис. садржи само 7,750,

Одакле произлази хипурска киселина 2 Меца сумње да постаје синтезом у организму, и то нарочито у бубрегу. Питање

%) У човека после 12 дана гладовања креатинин је представљао 3,7 79 целокупног азота.