Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

92

Да би ово доказали, сматрајмо кретање неке праве, која би чврсто сајужена била са вопросном сликом, и рецимо да је ова права управљена по Аг, кад се слика лалази у једном свом положају, а по А Р' кад је слика у свом одма ељедећем положају. — (Ол. 59) Потоме у М налазе се две тачке, једна која, принадлеже правој 48, а друга правој А 8. Нека је О тачка праве А, која се после свршеног обртања налази

Ол. 52. у Ми на правој 48; нека је тако исто Г), тачка праве АВ' у којој је дошла тачка ИМ, сматрана као тачка праве

АРВ. Почем је то тако, онда мора бити:

СУ = Мр.

Напоследву нека је О средиште круга, кон пролази кроз три тачке С, М, пи Р. Ако сада обрћемо праву АВ око О као средишта, и то дотле док њена тачка С недође у Х; а Му Р; онда ће она заузети положај А 2, кретна слика пак, која је по предпоставки чврсто сајужена са правом 48, прећиће из свог првог положаја у други, обртајући се такође око тачке О; што смо имали да докажемо.

При овом доказу, ми смо узели, да се два положаја. праве АЂ пресецају у тачки М. Но може се десити да небуде тако: праве АВ и А могу бити равноодстојне, или могу се поклапати. У овом случају да би довели све тачке праве А8, да се слажу са одговарајућим тачкама праве А'Б': довољно ће бити, ако дамо правој АЕ, сљедствено и кретној слики, која је с њоме сајужена, удесно правопружно напредно кретање. Но оваково кретање можемо сматрати као обртање око средишта , које је безкрајно удаљено, дакле горе доказано

5