Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

104

зима у почетку овог елементног кретања, у положај, који би на крају истог кретања заузимао, давши му најпре безкрајно мало напредовање по правцу осе, а затим безкрајно мало. обртање око ове осе. — Отуда можемо извести, да кретање неког тела, које се састоји у безкрајно малом напредовању, и безкрајно малом обртању око осе равноодстојне са напредовањем, може се уподобити безкрајно малом шрафном кретању; Дакле свако елементно кретање тела, које се ма како у простору креће, може се сматрати као шрафно кретање.

115. Кад се неки шраф креће у својој матрици, може се узети, а п узима се, као да се налази у двојаком једновременом кретању, т. ј. да клиза по дужини своје осе, а у исто време, да се обрће око ове осе. — Тако исто може се сматрати елементно кретање неког тела, као да се састоји из два једновремена кретања, из обртања око извесне осе, и клизања дуж ове осе.“

Ова оса, око које се тело у свом елементном кретању, обрће и по дужини које клиза, мења у опште у сваком тренутку свој положај у простору, због тога се она зове тренутна оса обртања и клизања тела (неки је зову централна, оса (ахе сетта!), (Гахе 1збапфапб де гојаНоп еб де г5зетел ди зоПде).

116. Ако означимо са 48 безкрајно мали пут, који је тело протрчало по дужини тренутне осе обртања и клизања» за безкрајно мало време 4:, онда је лако сватити, да су пројекције путова разни тачака тела, на поменуту осу, равне количини 48. Ако је 9; брзина ма које тачке теда, онда ће бити:

_ 05. Де

дакле и пројекција ове брзине на вопросну осу биће равна

количнику ·... Отуда можемо закључити: да су про-

5 148. јекције брзина свију тачака тела, на тренутну осу обртања и клизања, у ма ком тренутку, једнаке међу собом.