Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

ОСМОВМА МЕКАНИКА.

увод.

Кад сматрамо природна тела, која нас окружавају, онда, налазимо, да она, или на једном истом месту у простору остају, или са једног места на друго непрекидно — континуално прелазе. У првом случају кажемо да се тело налази у покоју, а у другом да се креће.

Да ли какво тело почива или се креће, дознајемо сравњивањем његовог положаја, са положајем други некретни тела или предмета, које ћемо ми у будуће звати систем сравњивања.

Кретање као и почивање тела, пли је абсолутно или релативно. Абсолутно је оно, кад је систем сравњивања некретан т. ј. сталан. Напротив релативно је оно, кад се и сам систем сравњивања креће, односно другог неког система узетог као сталног: тако на прилику: кад се неко тело креће по каквој лађи, која дуж реке плови, онда је кретање тела, односно лађе, релативно, које се сасвим разликује од његовог абеолутног кретања, односно обала реке, које се сматрају као некретне.

Овде имамо приметити да абсолутног кретања као и почивања нема, јер у овом безграничном простору, ми незнамо ни за једно некретно тело, према коме би положаје кретног тела могли сравњивати.

Но за наша испитивања, у ужем смислу, ми можемо предпоставити, да је систем сравњивања, према коме положаје · кретног тела опредељујемо, некретан, тако на прилику, ако предпоставимо да је наша земља некретна, онда су и сва

1