Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

118

даље са «о, угловну брзину обртања, а са 7, брзину напре-

довања. — Потоме биће са; уго, за који се тело око осе О

у времену 4: обрнуло, а 24: биће пут, који је оно за исто

време 46 учинило у правцу АЉ, у сљед напредовања. Спустимо из О управну на 48 и узмимо на овој управ-

ној такову тачку М, да је:

2 = #%0М ..... (23)

Сад у сљед обртања око О тачка ЈМ за време 4Е протрчаће пут ОМАР, п то изпод ОМ и управно на ову праву, а усљед напредног кретања, иста тачка ЈИ, за исто време 4: учиниће пут 24: над правом ОМ. — Но као што су ове дне количине због пзназа (а) једнаке а противположене, то тачка ЈИ остаће некретна. — Отуда можемо одма закључити» да је резултирајуће кретање тела, обртање око осе, која је кров ЈЛ равноодстојно са осом О повучена. — Ова права, као што је познато, зове се тренутна оса обртања. —

Да би определили угловну брзину резултирајућег обртања, имамо приметити, да тачка О у сљед напредног кретања за време 4; пролази пут 248; а у сљед композантног обртања, остаје некретна. Цео дакле премештај тачке О биће Ф4б, п ако овај премештај сматрамо, као да је произведен у сљед резултирајућег обртања, онда делећи »аб са ОМ, добићемо уго описан за време 46, у сљед овог резул. обртања. — Но

аћ ом

= Фа.

Отуда сљедује, да је угловна брзина резултирајућег обртања равна 0. Правац пак овог обртања означен је стрелицом с, т. ]. исти је као и композантног обртања.

129. Ако оса ОМ, око које се тело обрће, не би била управна, на правац напредног кретања А, (Ол. 69) онда треба ово последње кратање разложити на друга два: АС. и АГ, тако да је једно равноодстојно, а друго управно на