Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu, page 152

140

И

Сљедство. — Ако би отношење било стално, онда ће

20, оса А опредељена по напред реченом правилу, бити стална у простору.“

Напред изложену теорију о релативном кретању тела, употребићемо ми доцније на решење више задатака, који се тичу махина. —

д-ги. ПримЕР. Два тела обрћу се једномерно око две осе, које се неналазе у једној истој равнини: Тражи се да се определи релативно кретање једног тела према оном другом.

РЕШЕЊЕ: Нека су Рр И 04 осе, Ол: а; аг, ни #', угловне брзине два тела. Повуцимо најкраће одстојање РО = Љ између ове две осе. — Да би определили релативно кретање другог тела, треба да сложимо његово обртање Од са обртањем Рр,;којеби равно и против положено било обртању Рр. — Ради тога, узмимо два противположена обртања. др, п Ор,, којих је абсолутва вредност равна обртању Рр. — Тражено релативно кретање, неће сетиме ни у чему променити. — Но обртања ад и Ор, сложена дају обртање (07, сем тога остаје јошт спрега (р, р,), која одговара напредном кретању 04, управном на равнину Рдр,.

Дакле тражено релативно кретање састоји се у обртању

Фт и напредном кретању 04, кога је брзина 2 == оћ. Теорија котрљања и клизања тела. 148. Кад смо испитивали непрекидно (континуално) кре-

тање неке слике у њеној равнини, п неког тела у простору,

" Но опа опет заслужује пме тренутне осе, јер је она само у релативном кретању, оса обртања, и потоме релативно није стална. —