Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

55

к =" +–Фе - а због тога што је сов'а 4 сов"8 -- сову = 1 _ (види апалит. геометр.). и отуда В= у + «е + а.

Кретање тачке однешено на право-пружне координате.

51. Кад оћемо тачно да определимо постепене положаје, које нека кретна тачка у простору заузима, онда је најлакше и најобичније, ако однесемо кретање тачке на неки систем координата, као што смо на једном месту то већ напоменули, а затим изнађемо аналитичне изразе, кои показују, како се мењају ове координате за сваку вредност времена, #, другим речма, како се за сваку вредност овог времена, рачуном могу да определе координате поједини положаја, које тачка заузима у свом кретању. —

59. Узмимо најпре да се нека тачка М (сл. 29) креће у једној истој равнини, и однесимо њене разне положаје на две координатне осе | |

ОХ п ОУ повучене у истој равнини. Нека је х, абциса От, а у ордината Оту тачке М, на крају времена ;. Ове две координате ф, и 9, мењају се са променом овог времена, #: потоме је Ф = [(0); и у=>(%).

Ако пројектирамо тачку

М на осу ОХ равноод- Паоло стојно са Оу пројекција ће бити т, тако исто њена пројекција на нсу Оуџбићет. Дакле два предходећа израза јесу једначине

кретања пројекција т ит тачке М. — Ова два израза зову се често једначине кретања тачке М.