Otadžbina

ВОДА

93

со т ј °>Са - Со \°>Оа + Со г + Н 2 0. СО' ' ° \он Као што поменух, ово распадаве бива лагано и на обичној температури, брже се довршује кад воду загрејемо. Отуда долази што се у бакрачу, казану, у опште у сваком суду где се вода кува, нахвата неки тврди минерални слој; он се састоји поглавито из карбоната калцијума, који је кувањем из воде одвојен. — Кад на ово погледамо биће нам појамно, за што речиа вода може имати мање минералних делова, но вода извора, која у њу утиче. Што бива с водом кад у Флаши стоји, и с водом кад је у казану кувамо, то исто бива и с водјом изворном у путу њеном. И у овом случају кисели карбонат калцијума, што је у води растворен, отпуштајући лагано један део своје угљене киселине, таложи се од чести као неутрални карбонат; и тако ће речна вода имати све мање кречних соли, што дуже на путу проведе. У неким изворма често се находе таква тела растворена, да се са својег хемијског дејства, за лечење неких болести употребити могу; овакве воде зову се минералне воде. Минералне воде долазе по где што из велике дубљине земље, или из околине каквога вулкана, па су тада топле и зову се терме. По некад вода дође опет у великој дубљини у додир са угљен-диоксидом, и како се ту находи гас овај под великим притиском, то ће га вода, сразмерно притиску, растворити врло млого ; кад се овако вода, гасом засићена, к површини пење, измиче поступно испод првога притиска, под којим је гасом засићена, и тако испушта сувишак раствореног гаса. Овакве се воде зову киселе <зоде\ оне увек извиру са гласним клобуцима заједно. Минералне воде (тонле и киселе воде) добијају своје минералне састојке из земље, као год и свака друга обична вода, само што топлим водама минералним њихова температура потиомаже да растворе у по већој количини минерална тела,