Otadžbina

94

ВОДА

на која у путу свом иаиђу. Киседим водама опет њихов угљен-диоксид потпомаже ову растворљивост. Отуда додази, што мииерадне воде имају по правиду впше мннерадннх дедова у себи, но обичне бунарске и речне воде. Најзад имамо још да поменемо морску воду , која се тиме оддикује, што има много стадних теда растворених; све морске воде имају у средњу руку до 2,б"| 0 стадних теда, међу којима кујинска со сама износи до 80 0 |°. — Анадизе морских вода показују доста подједнаке оројеве, о кодичини стадних теда, што су у тим водама растворена; ово је природна појава, јер се вода свију мора непрестано меша, па се тако изравнава диФеренција њиховог хемијског састава. Што опет морске воде имају у себи много стадних теда, то је природна последица онога, што мадо час о испаравању морске воде рекосмо. Замисдимо да у геодошком дугом времену морска вода непрестано испарава, која посде са континента у виду река опет у море додази; на овај начин додази у море неирестано нова и нова количина сталних тела, па је увиђавно, да се у тако дугом времену, могло накупити у морским водама, толико много сталних тела. При свем том што стална тела долазе неирестано рекама у мора, опет за то по нашим анализама изилази, да је њихов састав хемијски доста непроменљив. Количина сталних тела, што деценијумима година у мора долази, ишчезава савршено ирема огромној количини морске воде, с тога ми не можемо нашим анадизама ни у дугом броју година опазити какву раздику у хемијском скдопу морске воде. Из свега овога, што о овим разним врстама воде рекосмо, изилалзи то, да у свима нашим водама има и других страних теда. Кишну воду можемо узети као најчистију природну воду, која има најмање минералних честица, остале су воде иак богатије са стадним телима, а њихова количина зависи поглавито од тога, кроз какве је слојеве вода у своме путу прошла. Ова страна тела имају битна утицаја на вредност воде; тако од добре пијаће воде тражи се, да има што мање минералних тела у себи, на против