Otadžbina

96

ВОДА

тонлоте, с тога се њихова температура мења исто тако, као и температура околног ваздуха; ми сви знамо, да су реке лети топле, а зими хладне. Колико нма гасовитих тела у води некој, зависи ноглавито од темнературе и притиска, под којим се находи, јер го двоје има битна утица.ја на растворљивост гасова. Тако номенуто је, да киселе воде имају у себи врло много слободне угљене киселине, јер су биле у додиру са тим гасом под великим нритиском, нсто тако вода нз великих водовода садржи много ваздуха, јер је са њим измешана под великим притиском. — На нротив воде на високим алпијским бреговима, где је већ и сам притисак атмосФере много мањи, имају у себи врло мало атмосФерског ваздуха, ни толико, да могу рибе у тим водама живети. У опште се држи, да свака пијаћа вода ваља да има ваздуха, јер слободан кисеоник има некога утидаја на организам човечији. Алпијска снежна вода има врло мало атмосФерског ваздуха, иа се неке болести тих крајева водама приписују, што немају кисеоника слободна. — Пијаћа вода ваља да има и слободне угљене киселине, јер она даје онај пријатан укус, који се на свежој води опажа; осим тога држи се, да угљена киселина и варење нотпомаже. — За органска тела може се поуздано казати, да увек шкодљиво на организам утичу, јер многа од њих дејствују редукујући, а осим тога органска тела чине, те се вода лети брзо квари. Поменуто је већ, да количина м/инералних тела варира приметно код разних вода. Ако овде изузмемо минералне и морске воде, које увек имају много минералних делова у себи, па ако само обичне воде с те страпе разгледамо, видићемо да су и оне у томе врло различите; неке су толико богате са минералним деловима, да то и самим укусом опажамо, а њихово шкодлшво дејство на ироцес варења показује нам такође ту махњу њихову; за такве се воде каже у обичном животу да су тешке. У колико која вода има мање сталних делова у себи, у толико је за организам здравија; узима се као граница, да се оне воде могу још