Otadžbina

98

ВОДА

се узети да никакве зле последице на организму не остављају. — У новпје доба опажено је да има јодних једињења у многим речнпм и изворним водама, па шта више нађен је јод и у кишној и снежној води; по где што могао се јод и у самој атмосФери доказати. Овај је пронадазак изазвао многе хемичаре, те испитиваху на многим местима атмосФерски ваздух, пијаће воде, разне врсте хране, па је свуда налажено по мадо јода. Данас се држи да јод, као снажан хемијски агенс, — јер и у минимадној кодичини јако на организам дејствује — има ведики утицај и на стање здравља. Кад воду погдедам са стране њене техничке употребе онда је нрема количини страних теда можемо на двоје поделити. У обичном животу раздикује се вода на тврду и меку; она је вода тврда, у којој се сапун таложи, кад се њом пере, и у којој се варива (пасуљ, сочиво и т. д.) не могу скувати; на против она је вода мека, која има обрнуте особине. Еречне и магнезијалне соли чине погдавито да је вода тврда; остале су соди у овоме погледу готово без икаквог утицаја; из овога опет изилази, да меке воде имају у себи мадо минералних честица, и то нарочито су сиромашне са кречним и магнезијадним солима. Од колике је економне вредности добра вода, видећемо из овог примера: Лоидонска вода из Темзе има нешто мало више кречних и магнезијалних соди, но друге обичне речне воде; поменуто је мадо час, како ове соли таложе при прању себи одговарајућу кодичину сапуна, која више на перпво не дејствује; па је из тога израчунато, да тај мади вишак кречних и магнезијалних соди чини, те се у Љшдону годишње за 3,500.000 Франака више сапуна потроши, но што би се издало да је и та вода обичне тврдоће као и друге речне воде. Из овога видимо од колике је економне вредности добра вода и за саму домаћу употребу. Осим овога, вода, која има много кречних соли, не може да кува варива, а то додази отуда, што се креч једини с легумилом варива, градећи једно тврдо нерастворно тело, које се