Otadžbina

ПРОКЛЕТП КАМ

107

Теже ми је, што се самном брука, него што ми изједе божитњи ручак! Докја учиним њему позов, да се суднмо данас у Котору, допаде ме зваће од господара да му носим поклон, илн да с његова идем преко границе, а у пустој кући, јер су тобож месојеђе, нема мрса ни мишу. Него знаш што ћемо ? Ти ми зајми та твој колач, да га понесем проњару у поклон, а ја ћу му твој разлог препопоручити боље него да је мој. Он сједи у суду и може чоека с вјешала дићи. Да знахп тп, колико је он кривијех исправио, а правијех искривио?! — И сиромашке муке прождеро'! — придаде Мијат. — Е ја! — потврди Новак, али да је просто, кад ти је од узданице. У то приспнју на пазар и погоде месо у три перпере, да их Новак плати Мијату од првијех творила што усири.

(Наставиће се.)