Otadžbina

106

проклети кам

једну пекну, не бјенхе је такве у свој кнежини; изједа ми седам коша жита а десет желуда. Дође иред Божић кнез у нас, да ми начне бачву вина, јер се просуо гдас, да коју он начне не ће се наостити. Том срећом, од божитаијех покла- ' да до Васиљева-дневи, не руча никад дома. Кад угдеда иекну рече: „Алах си је госнодски ужирио !" А ја њему: „Залуду, кнеже, кад се од ње не ћу омрсити. А он зачуђен; „Нијеку ками! што говориш чоече!" А ја: „Господару иде глава и задњи черек у поклон, попу други, уз бир; два сам прва изио још љети кад ми нестаде домаћега жита 1 ), а мене ће остати оно дробно 2 ) о мрску. Некому на глас а некому на част". На то ће ти кнез :„ А да бих те ја научио, како ћеш дати свакому од шаке до лакта." А како? припитам ја. „Тије, рече, убиј, осмуди и остружи, пак је објеси о сову пред кућу, као да јој се крв циједи, нека је свако гдеда и нека се диви, па кад примрачи, унеси је у кућу крадимице, а кад је унесеш и спремиш, изађи опет на двор и стани у вас глас да кукаш: Украде ми неко пекну са сохе Тако ти ие ће нико зазирати да му од ње ношаљеш." Хоћу 1 лп, не ћу ди, преласти ме гријех да послушам кнеза. Обје- ј сим пекну сређену о соху, пак уљегнем у подрум да пре- ј точим чабрић вина. Кад се вратим пред кућу, кад ди пе- ' кне није, него је неко понио прије мене. Сгани ти ја збиља да кукам, а кнез од некуд дође и рече ми: „Викај и кукај боље, да ти прије седо вјерује!" Ја му се куни и преклињи, да је истина и да се не шалим. А он опет: „Тако, куме, тако, сад си подмирио поклон, бир и дуг, него ми плати свјет." — То ти је он исти очистио! — прекине Мијат. — А да ко, Ј,о њега ? поврне Новак: ко ће кнезом да рати? Тер сеја настави једнога калуђера превдачкога, да га помоли на духовну, да ми плати пекну, иди да мн се за њу оправи кдетвом. Кнез се њим изруга и изасмије, као у ко је обијесан. Тежамије његова сила него своја невоља! ') Задужпо се. 2 ) Од дроба.