Otadžbina

ДЕМ0К1'АЦП ЈА

109

штво које чини се да живи само са собом у неирестаиом и вечном противуречју. За контемпдативне духове има нешто примамљиво у томе, да старовековни мир сматрају као некп узор човечанства, а да напротив у овоме непрестаном и немирном покрету и колебању виде неки назадак. Али ко тако гдеда- на ту ствар, тај према спољном облику, према Форми очевидно превиђа саму садржину. Старо друштво преставља нам један од првих културних ступњева, ношто тада у одношају људи међу собом владаше још сурова сила, а то је тако морало да буде и пошто тада знање о полоагају човека према природи и према васиони беше још у својим веома оскудним првим почетцима. Распад и разорење тога старога друштва беше дакле свакојако напредак и прелаз новом вишем културном ступњу. Па кад видимо да је у модерном друштву све у неком преображају, без мира и без чврстога облика, ваља увек да имамо то на уму, да је у њему непрестана тежња за истином и за благостањем свију људи узрок и циљ томе колебању и преображавању. Тај непрестани покрет, то немирно таласање и колебање данашњега времена обухвата све области и гране заједничког живота људског и по томе се оно огледа како у области науке, тако и на пољу економног, социјалног и политичког живота. Ми ћемо у овој расправи нарочито да се зауставимо на иолитичком покрету данашњега доба, те да њега у неколико разгледамо како по досадашњим резултатима тако и по изгледима у најближој будућности. У свима политичким покретима , борбама и заплетима за последњих сто година можемо сасвим тачно и јасно да раснознамо два основна начела, око којих се поглавито врти и окреће цело политичко мишлењр и тежење поменутога доба, два начела, чија супротност беше покретало најжешћим политичким борбама новијега времена. Та су два начела с једне стране т. н. божанско ираво (<1го11 <1тп) а с друге стране начело народне суверености. 0 божанском праву ми овде нећемо млого говорити,