Otadžbina

110

ДЕМОКРАЦИЈА

пошто је према данашњем развитку политпчке свести и политичког живота у великој већини јевропских народа постало скоро сувШнно, то начело божанскога права још потанко са теоријским разлозима побијати. Њега је историјски ток самих догађаја, њега је струја данашњег образованог јавног мишлења довољно потиснула и побила. Оно дакле данас још стоји као заостатак из средњега века; као већ избледели комад некадашње средњевековне краљевске норФире оно се још помаља у данашњи државни живот, а изражено је у Формули „по милости божијој", (раг 1е ^гасе с!е БГеп). Доиста, кад узмемо саму ту Формулу у њеном значењу, које она данас још у опште може имати, а затим у ономе значсњу, које је она некада имала у државном животу средњега века, онда ћемо већ по томе моћи да измеримо, у којој је мери она данас доиста само тек заостали већ у пола избрисанн траг онога, што је она некада била и значила. Ваља само загледати у оно, што су о значењу тога божанског права казивали писци теократске школе почевши од старог инглеског Филмера па до Босијета, Отала и т. д., па ће се видети , како такво схватање тога права може данас само још опстати у главама неколицине затуцаних легитимаца , али нигде више у самом државном животу. Босије беше у Францеској без сумње најзнаменитији и најречитији апостол те теократске школе ; он је читав кодекс политике основао на библији. У новије доба нарочито се може сматрати немачки политички философ Стал као главни заступник теократскога иравца у државној науци.') Заступници те теократске теорије постављају пре свега вољу божију као основу и извор државе и врховне власти ') Дође нам до руке и једна у најновије доба пнсана књнга францеска у томе правцу а то је: Еа 8оиуегаше1е с1и реир]е р. М. 1е ћагоп Ле Гоп1агесћез (Рат 1865.) којп каже међу осталнм: ..И^а дгапДе уо1х <1и УаУсап У1еп4, (1е зе 1'ајге еп1епс1ге; е11е а ргос1ате 1а уегИе 8ос1а1е, аШгте 1а поИоп Ли г1гоИ, ДеуоПе 1оиИев 1ез еггеигз <1е сеМе сМНзаИоп тоЛегпе дт уоч ! сћегсћег 8ев ргодгбз еп <1ећогз <1е 1а 1о1 <1№1пе" н т. д. — Још можемо напоменутп међу писцима теократске школе као главније; 1о8. с1е Ма181ге, У1сот1;е с1е Вопа1<1 од Францеза Ас1. МјПег, Маигепћгесћег међу Немцима.