Otadžbina

284

ЛЕДИ МОНТЕГ0ЈЕВА 0 СРБИЈН

знали тачку са које Монтегијева гледа на све ратове у опште. По ономе погледу возмополитеизма, који је као што сам наиред рекао, био нарочита карактеристика мисли енглеских у то доба, Монтегијева има увек у виду цело човештво. Она не ће да зна за народности. Борба између непријатеља за њу је борба између људи за то што су несавршена бића, и на те борбе она гледа са такве висине да се нацијоналне разлике не виде. Пролазећи поред Еарловаца у Фебруару 1717 и гледајући поље застрто костима и лубањама човечијим, које леже ту неколико недеља несахрањене поред скелета коњских и камилских, она са гнушањем, и презирући слабости љуцке одвраћа своје лице. „Ни сам Могла гледати," пише своме пријатељу појети Попу из Београда под 12. Фебр. 1717 год. „без ужаса толике нагрђене, лешине љуцке а да ми не дођу мисли: како је рат неправедан, који чини клање не само нужним него и похвалним? Нема јаснијега доказа неразумности човечије од беснила, којим се људи боре за какво мало иарче земље, докле толике иросторије плодне земље леже необитаване. Истина је да је обичај начинио ратове неизбежнима , али може ли бити већега доказа да људи немају разума од тога Факта, да се такав обичај утврдио који је очевидно противан интересу човештва. Ја сам доста склона да верујем Хобесу: да је стање природно стање рата, али отуда изводим да човечија природа није рацијонална." 1 Са те исте тачке носматрања Монтегијева не јавља у својим писмима ништа о мисији њена мужа и о раду енглеске политике у Турској, и ако се знаде да је Вортлеј радио доста у посредовању између Турске и аустријскога војводе Евђенија, да се склопи пожаревачки мир. 2 Политика, ратови, интриге, нацијоналитети, вере и т. д. све су то мале ствари за ученицу Локову и Бурнсгову и она их гледа као оно џин у ' ателију Вандиковом код * 1 ^еМегв I. V. 120. 2 Оћбгегз безсћ, с1ег асћ12ећп4еп Јаћгћап(1. (1862). II. р. 113.