Otadžbina

ЛЕДИ МОНТЕГИЈЕВА 0 СРБИЈЦ

291

Прво, што је њихова дрква изгорела а није им дата слобода да другу нову сазидају , те се за то већина становника преседила на друго место (где има цркве). Друго, што је више година, једну за другом пролазила турска војска кроз нихово село, и тим су сељаци били снречени да приреде своја жита, те је отуда настала глад, која је растерала већину оних становника који још нису били све изгубили. Кад је то чуо велики везир окренуо се своме РејееФендији и рекао му је : Као што Турчин не може живити где нема џамије, тако се не може ни хришћанин наморати да живи онде где нема цркве, и одмах дозволи Јагодинцима да подиг-ну цркву какве величине хоће и нареди да се један други Фирман спреми којим се свима и свакоме, под смртном казни, забрањује, да и једну стопу сврне са царскога друма на земље сељака, или им отме једну кокош или цигло једно јаје." Да је ова добра намера Ћуприлићева имала краткога или никаквога остварења сваки зна и ако он сам са хвалом показиваше турским чиновницима, да је одмах на своме повратку из Београда кроз Јагодину нашао у тој вароши двојином више становника него што је затекао на првоме свом пролазу. Али у човечанскоме развићу имају често и противна начела добре резултате. Устанак српски може бити да би се за коју годину одложио , да се могло постићи измирење са рајом, како препоручиваше Ћунрилићи. Војено уређење Турске створило је њену величину, па је оно изазвало и устанак хришћана балканских. Ну ја бих желио да мој читалац обрати пажњу на оно што Кантемир прича о цркви српској. Ниједан путник не спомиње нам, да се народ српски кад му Турци цркву сруше , селио у близину друге које цркве. Из тога примера бива нам још јасније оно што се истога века у већем размеру догодило, то јест, да читава племена на позив својих црквених главара остављају за-