Otadžbina

294

ЛЕДИ МОНТЕГИ.ЈЕВД 0 СРБИЈИ

Влашке и Бугарске 1 и већина оних паланака које су Турцн подигли били уз нут царпградски, подпгнута је једино за цељ, да буду заштита путницима, трговцима и војсци кад пролази од хајдука. За то је н. пр. подигнута била и Хасан-Пашина Паланка као што нам изрично тврди турски историк из ХУИ. века Најима. Чете хајдучке збирале су се у веће гомилекадје год требало да се више снаге развије, као н. пр. кад су у другој половини XVII. века и доцније увек пристајале уз војске западњака и Руса. За та четовања хајдучка треба везати устапак српски од 1804.—1815. У кратко између историје старе нашег народа и нове стоји у средини црква и хајдуштво које обоје треба сматрати као свезу прошлости и садашњости. Било нашега народњега живота није никад престајало да куца и ако је цео организам био укочен. Свако писмо Л.еди Монтегнјеве из Адријанопоља и Цариграда има интереса за нас, јер нам износи по коју слику из живота оног народа, који се нас по најближе тиче. Свако то њено иисмо за себе је слика какву само велики вештак са природе уме снети. Има путника, који много материјала унесу у своје белешке, које су учењаку, свакојако, користне, али ипак нису у .стању увести читаоца у мисли, саобраћај и начин гледања иа ствари оних људи, или народа које описују. Леди Монтегијева не може служити својим писмима за извор каквоме озбиљноме историку. Ја мислим да она на то није ни претендовала кад је 1762. год. при своме последњем часу поверила књижару да њене хартије прегледа и печата, али њена писма имају еФекта каквог има вештачки извајани табло. Што још лепоту тих писама уздиже, то је она висина, коју горе обележих, са које посматра многе велике ствари, и она сатирична струја, која је долазила баш од те висине погледа њена, којом је свако њено писмо напојено. Којима дође до руке збирка писама ове путнице, желим 1 Кусап1. р. 489.