Otadžbina

304

ДЕМОКРАЦ1ЈЈД

То је у главноме доказивање тога писца, који иначе безусловно одбацује мисао непосредног законодавства народног и потпуно пристаје уз преставнички систем у редовном државном. законодавству. Но нама се чини, да је он својим горњим доказивањем управо баш побијао саме основе преставничког система у опште и тиме упао у логичко противусловље са самим собом. Јер кад он допушта, да је то неоснована хипотеза, по којој су преставници народни то исто, што и сам народ и по којој на њихова уста говори сам народ — кад је њему то само соФизма и неоправдана претноставка, онда шта излази отуда ? Излази да се цео преставнички систем оснива на таквој софизми и неоснованој претпоставци. Ако преставници народни нису сам народ и ако преко њих не говори сам народ., ако су они дакле само прости мандатари или пуномоћници тога народа, онда на чему се оснива то, да они не могу бити везани никаквим упутством или инструкцијом, него да говоре и решавају једино само по своме убеђењу, савести или про«то по својој вољи? 1 И кад мандатар не може везати свога нластодавца, док не добије његово одобрење, при уставним .законима, одкуд онда да га може везати без његовога одобрења при другим обичним законима ? Зар се тим обичним законима не уређују и не решавају тако исто важни и животни интереси тога властодавца — народа ? Ми смо нарочито напоменули ова два политичка писца ћ навели неке њихове разлоге само за то, да се види, како се баш они преставници данашње државне науке, који се броје међу прве научне заступнике преставничког система, нису довољно побринули за то, да одбране и научно оправдају и оснују тај државни строј, а да се не огреше о ло1 Занимљиво је прочитати шта о томе упутству или т. н. „тап(1а4 ппрегаМГ" говори џ. Стј. Миљ у својој знаменитој књизи: Бе ^оиуегпетеп! гергеаеп1аШ (у француском преводу Дипона Вита, II. издање г. 1865). сћар XII. стр. 256—273. Тај темељити испитипач преставпичког система не сматра то као тако баш чисто ■питан.е, по коме бирачи не би имади да воде никаквог рачуна о томе, хоће ли њихов преставник доиста заступати баш њихову вољу и пихово мишљење или не. Он није баш безусловно противан свакоме Формалном обвезном мандату п свакоме праву бирача у томе обзиру.