Otadžbina

ДЕМОКРДДЦЈА

305

гику самога тога строја. Они на једном месту најжешће и безусловно заступају тај систем, а на другом се месту на један пут спотакну о саму догику његову, те признају да се он оснива на фикцији , на софизми и т. д. Је ди дакле то доиста тако, да данашњи преставнички систем почива на дажној, погрешној основи? Стоји ди то доиста, да се он оснива на иретпоставци, на замишљању начела, чега нема у самој ствари? Ако ћемо узети једино у обзир оно, што су о преставничком систему говорили научни противници његови, почевши од Русова па до најновијих политичких шкода, које смо споменули, онда се доиста данашњи преставнички строј оснива на лажном темељу. Заступници непосредног народног законодавства трудили су се и још једнако се труде да то очигдедно и догично докажу. Они се при томе служе од прилике истим оним разлозима, којима и већ поменута школа К. Франца и осталих побројаних писаца; ми смо те разлоге у изводу навели. Но заступпици непосредног народног законодавства не нападају на преставнички систем само са стране догичне, изводећи закључке из демократскога начеда, но они тако исто износе на среду разлоге практичне, разлоге целисходности, по којима излази, да се преставнички систем у самој практици измеће у подитичку справу, којом се прави животни интереси масе народне изигравају и жртвују интересима дичним иди интересима извесних друштвених класа. А какве је раздоге изнела данашња државна наука у обрану преставничког строја ? Је ли све оно, што његови научни противници наводе, довољно побијено, те да се по томе може доиста казати, да је данашњи преставнички систем потпуно логички основан, научно оправдан и по томе теоријски и практички на чисто изведен ? Мисдимо да је не само занимљиво него баш и практички важно потражити одговора на та питања у данашњој државној науци. Преставиичк!и систем стоји као велики и веома распрострањен Факт у данашњем државном животу; казали смо да тај