Otadžbina

306

ДЕМОКРАЦНЈА

Фавт ц ако важи много, ипак још није тако потпун доказ, да не би требало научно испитати унутарњу оправданост а тако исто и практичку корисност таквога система по велике друштвене интересе. Не ће дакле бити залудан посао, да то летимично испитамо ирема стању данашње државне науке. Но пре него што уђемо у саму ту ствар, нужно ће бити да кажемо какво нам је полазно гледиште при томе целом испитивању. Ниједан озбиљан и непристрастан посматрач данашњег поли^ичког и друштвеног сгања не ће порећи, да је претежни и управо карактерни правад данашњег времена и развића правац демократски. Човек не мора бити иикакав занесеи демократ, не мора бити безуслован присталац ма које демократске теорије, почевши од Русова па до данашњега дана; све то не мора бити па да ипак увиди како је у образованом свету аристократска државна Форма са средњим веком заједно ишчезла за свагда, како и у стародавним монархијским уставима демократски елементи све већма заузимају онај претежни положај, који у средњем веку имадоше аристократски сталежи; струја демократска у своме незадржаном току обаљује и чисти са лица земље све још заостале трагове, све већ опале рушевине некадашњих аристократских установа и средњевековних традиција. Та је појава тако општа и енергична, да се она не би могла објаснити кад се не би пре свега признало, да је тај демократски карактер и покрет данашњег доба постао великим историјским Фактом, који се већ више не да ни порећи ни укинути, који је универсалан и трајан, који сваким даном све већма израшћује испод људске моћи; сви догађаји и сви људи, хотимице или нехотице, служе његовом све даљем развићу. Може се некоме учинити, да су ово само звучне Фразе, у којима се декламује нешто, што у самој ствари не постоји. Може неко имати интереса или воље, да затвара очи и пред најочитијим-Фактом; то је ствар приватне пасије или неког укорењеног убеђења. Но све те самообмане, сва та убеђења не могу право стање