Otadžbina

310

ДЕЈ10КРАЦИЈЛ

ног демократизма. Блунчлн дакле признаје како ез „демократске идеје у нашем времену много лакше разуму и много већу моћ имају над духовима у образованом човечанству но ма које друге идеје", и тако он долази до закључка, да је та појава тако општа и моћна, да се по њој јасно види „како модерни дух времена у себи иоси јаку наклоност ка демокрацији." Према свему овоме што смо до сада казали и навели о претежно демократском правцу данашњега доба, мислимо да није тешко иогодити, какво је наше полазно гледиште при испитивању данашњег преставничког система. Наше ће полазно гледиште свакојако бити у томе, да данашњи преставнички систем не може ништа друго бити. до излив и израз демократске мисли нашега доба; тако га је новија државна наука схватила и она га са тога гледишта и оцењује. По томе нам при целом иашем иснитивању може само то бити задатак, да разгледамо, да ли данашњи преставнички систем доист^а одговара главним и основним захтевима демокрације и ако одговара да ли баш потпуно или би га ваљало у нечем преустројити и изменути. То је оно што је у најиовије доба један нолитички писац 1 са свим добро означио казавши: ,,Т' е1а! с!е по!ге 80сШ4 ез! ип 61а1 с1ешосга1:1дие. 11 §' а^И с1е сопзШиег ип ^оиуегпешеп! еп гаррог! ауес 1а 80сШ6, с' е81-а-сНге ди1 зоИ Летосга^ие сотте е11е." Ми мислимо да се једиио са таквог полазног гледишта и може данас научно оцењивати и испитивати пресгавнички строј. Има истина у нолитичкој историји нашега века једно схватање преставничког строја, које полази са другога гледишта но што је оно, које смо ми сада поставпли. Оно не само да се појавило у практици самог државног живота, него је имало и својих заступника у теорији. То друго гледиште у схватању преставничког система

1 НепгЈ 6а1оз, Ие §-оиуегпешеп1 Нћега1 еп Егапсе (Ееуие (1еб с1еих топ(1е8 од 1. сеп. 1869.) стр. 133.