Otadžbina

ДЕ510КРАЦ1ГЈА

не састоји се ни у чему другом, до у томе, што су неки писци иокушавади да путем теоријским старо начело већ поменутог божанског права обуку у неку нову мало модерније ирекројену одећу, те га крстише именом легитимности и под том новом Фирмом хтедоше опет да га унесу у данашњи државни живот. То ново име а за стару ствар изнео је први на бечкоме конгресу г. 1815 лукави Таљеран и оно је тада са највећим задовољством примљено и усвојено у круговима т. н. ресторасије и коитр-револуције а то значи у оним круговима, који хтедоше по сваку цеиу да збришу све оно, што је ведика Француска револуција задобила и извојевала за новији државни строј , те да се врате у оно стање јевропског јавнога права , које је, постојало пре револуције. То иачело легитимнОсти играло је неко време ведику и кобну удогу у међународном и државном животу нашега века. То беше онај период у историји овога столећа. кад је здогдасна света алијансија већ забачену и изанђалу заставу средн.евековног апсолутизма опет у .вис подигда, па на н>у начедо дегитимиости 1 записада као подитичку догму за јевропско јавно право. Сад је то начело на *врху бајонета пронесено по свима крајевима јевропског копна. Ми овде не ћемо избдиже проматрати посдедице тога начеда у међународно-правноме обзиру; то се нас у овој расправи не тиче. Ми овде спомињемо начело дегитимности само у тодико , у кодико је оно хтело да се уведе у унутарњи државни живот и у кодико је усдед тога доведено у свезу са самим данашњим преставничким системом. У унутарњем државном животу примењено беше начело легитимности пре свега у Француској онда , кад Је усдед пада Наподеоновог дегитимна бурбонска династија у лицу Л.уја ХУШ. дошла онет на Француски престо; то

1 В. о њему новији спис: Раа Бе^ШтНаЈзрппмр. Ете 8(;аа1бгесћШсће АћћашНипј? у. Вг. Рг. Вгоскћаиз, 1868. (РеФерат о тој књизи у КгШзсће У1ег1е1јаћг8сћгШ Јиг Стезе(;2§е1). и. Еесћ1 \У188еп8сћа{'(; XI. Вс1. 2. X. страна 301-306).