Otadžbina

ЂУРАЂ БРАНКОВић.

375

који је начином и достојанством свога говора био диван, тако да се у његово доба нико с њиме упоредити није могао." Овај опис у толико је значајнији и у толико више вере заслужује, што писад иначе оштро напада ТВурђа као неверника и противника. 1 Ту је деснотица Јерина. На слиди која нам је остала, видимо високу женску, виткога стаса, са доста ситним лицем, једним од оних финих лица, у којих ошгрина интелигентности засењава некако лепоту и најправилиијих црта. Пре би се могло рећи за лице њезино да је пуно духа, него да је лепо, и оиет сва је прилика да је Јерина спадала међу лепе жене свога доба. Истина младост је већ била иза ње. Њојзи је могло бити приликом ступања Ђурђева на владу измеђ 35 и 40 година. Али управо то је доба, у коме жене с много духа и нешто бар лепоте и дражи, постају најопасније. И ако томе има већ близу 450 година, опет већ онда вештина женског каћиперења била је далеко развијена. На царскоме двору византијском, на који се и Јеринин двор угледао, баш оних година норе^ велике поште било је у моди да госпође носе дугачке хаљине од богатих и тешких материја, кадиФе, свиле и атлаза златом извезена с дугачким влаком, да носе на глави позлаћено перје нојево , да се парФимишу ружичном водом, мошусом и разним миришљавим травама, и да се јако беле и румене. На слици, коју поменусмо, Јерина носи дугачку хаљину с узаним рукавима од црвене неке магерије, богато цветним шарама извезену , око струка појасом утегнуту; поврх ове носн горњу хаљину, као неку дугачку шкуртељку, од плаве неке материје опет богато извезене , и с рукавима који слободно од рамена висе; око врата има накит који као да је од масивног злата; коса јој у расплетеним витицама пада по плећима, а на глави јој је као нека камилавка од златних прстенова драгим камењем искићених.

1 Шз1;о1ге с1е Оеог^ез Саз(;по1, раг Јас&иес с!е 1;атаг<1т 801§пеаг <1и Р1ез818-Воигго1;, Рапз 1597. 1Лу. II, 73. — И Орбини га тагсо исто описује, Ке^по с1е§Н 81аУ1 р. 840.