Otadžbina

376

ЂУГАЂ БРАНКОВИЂ

Није ни мало дрско од нас , ако замислимо, да је Јерина, чедо византијскога двора, била посвећена у све тајне којима се иојави лепе једне жене осигурава освајачки уплив где год стане. Ту су и сва деца њихова. Ту је Гргур, најстарији син. Красан дечко. Већ носи калпак с орловим нерјем, и преласује мач. Понос матере, узданица свога оца; узданица многих који су тога дана ту и који гледајући најстаријег сина деспотовог помишљају може бити на обнављање српске царевине и на новога Душана! Да ли је био ту какав видовит старац да из средине овога круга који се блиста златом и скрлатом, може да прозре у будућносг, да види како се млад један кнежевић потуца по беломе свету далеко од отаџбине, без пријатеља, без средстава, живећи о успоменама прошлости и о љубави верне и племените жене једне! Ту је и Стеван, други син Ђурђев. Ту је и Л.азар, малено дете још, мезимче материно. Може бити да Јерина њега још највећма љуби. Једнога дана написаће се у кроникама и летописима нашим: отрова Лазар у салати матер своју деспотицу Јерину. Како је много пута велико милосрђе што је људскоме оку будућност заклољена! У двору су још и двоје женске деце њихове: Катарина и Мара. Катарина је већ предмет политичкпх рачуна; ко зна , можда и предмет нојетских снова каквог младог витеза српског. Мара је још срећно малено дете. Нови деспот српски видео је много света. Од Будима до Багдата нема знаменитија места, у коме се он није бавио. Кроз какав низ искустава није прошао већ само у Цариграду, где је једнога дана тамновао, другога дана славио се као зет госпоске куће Кантакузена! Па у Једрену, из којега једног дана полази с турском војском да освоји престо од свога ујака Стевана, а једнога дана опет бега да главу изнесе. Он зна да говори више страних језика : грчки, турски, латински, на сву прилику и талијански. И пријатељи и непријатељи хвале га као веома моћног беседника. Лично је одважан; вешт на оружју. У младо је своје доба