Otadžbina

■БУРАЂ БРАНЦОВИ'К

379

сти према људма; али међу ирвим политичким начелима његовим на првоме месту стоји вера у новад. Један део његових политичких погрешака моћи ће се објаснити његовим прецењивањем моћи новчане. Још ћемо овде да обратимо пажњу на две црте у карактеру ТВурђеву. Ои је дубоко и топло побожан и потпуно одан православној цркви. Ово не из политике већ из личног убеђења. У животу своме деспот је имао много дана, у којима се ништавост обичних људских средстава потпуно у нагости својој показивала. Истинско верозаконско осећање продире све биће његово, и има пресудна утицаја на његову политику. Друга је страна Ђурђева карактера, његова нежност у кругу нородичном. Децу своју љуби великом љубављу која граничи на мекост; жену своју великом преданошћу која граничи на слабосг. Мало је људи, који су у животу своме пролазили кроз таква искушења и толике буре. До последњег свога часа Ђурађ је у срцу своме хранио неугашен пламен верне оданости к вери, к жени и к деци својој. Гледајући га само као приватна човека, налазимо га као скроз и скроз добра човека. Чисто је и нама утеха што видимо да је овај тешко искушавани старац у вери и Фамилији својој имао своје „тихо пристаниште" у које је могао да се склони, да одмора и пове снаге нађе. Деспота Ђурђа можемо да замислимо као добра човека. У госпоској лепоти Јерининој тешко нам је да замислимо нежну жену и добру матер. По досадашњем историјском материјалу од женских наклоности налазимо у Јерине само страст за сјајношћу и побожност. Кад је Ђурђе још као престолонаследник походио Дубровник, општина је окружила Јерину великом сјајношћу и одредила шест младих госпођа од најстаријих и најотменијих властелинских кућа, да је дворе и да је прате куд год пође по вароши. (Огћш.) По народпим песмама њу прате свагда дванаест дворкиња „те јој држе скуте и рукаве." Јерина је имала врло јаке склоности нолитичке, можда баш и способности за то. Онг, је жудела да ужива поли-