Otadžbina

378

ЋУТАТа БРАНКОВић

Да разумемо једнз г нарочиту црту у карактеру Ђурђеву, а после и добар део његове нолитике, ваља да имамо на уму, да је у његово доба, ма да је сунце ренесанса почело да загрева народе, образованост још једнако слаба а жудња за сјајеошћу још једнако велика била. Наравно да је новац у таквим приликама имао огромну моћ. По несрећи та негова моћ ишла је онда правцем деморализовања. За ово велики део одговорности пада на млетачку политику. Да добију стопу земље српске, Млеци су систематично развраћали људе. Од сиромашних властелчића и слугу српских кнежева правили су златом шпијуне и издајице. Отми им српско срце, па си им отео српску земљу — то је тајна њиховог рада и њиховог успеха. За Млетке ништа није било што се новцем постићи није могло. Кад би се који кнез одупрво отимачкој политици Млетака, ови би одмах ставили уцену на главу његову. Кад је Кастриотић потражио Дањ као своју наследбину, најобразованија хришћанска република ирогласила је да ће дати хиљаду цекина ономе, који јој донесе главу његову , главу јунака кога је сва Европа славила као „јупака Христова." Кад је херцег Стенан ударио на Конавље да га од Дубровчана поврати, дубровачко веће издаде н^оглас да ће дати десет хиљада дуката и кућу у граду ономе, који донесе главу кнежеву. Ови прогласи показују какав је био морал у међународним одпошајима. А какав је био морал у самим нашим крајевима, показује најбоље то, што су се и Скендербег и Стеван одмах после тих прогласа морали измирити са својим противницима. 0 Стевану једна кроника изреком каже, да није могао имати вере ни у најпоузданију своју околину, стрепио је да му његов најближи доглавник у изненадноме једном тренутку главу не одруби, те згрца десет хиљада дуката. Карактеристична је црга онога времена по овоме што је напред: огромна моћ новца, оскудица људи, у које се поуздање имати може. У Бурђеву карактеру истина није било неповерљиво-