Otadžbina

89 6

ИГОКЛЕТН КАМ

То се било готово и заборавило, док ДрЈопко пронесе да је изиикао у сред зиме босијок као чучег на Мијатову плочу, и да врви старо и младо да гледа то знамење и да гроб целива. Властела се од страха смаме, и нагнају провидника тер пошаље чету војске да мрда откопа и да му трупље сажеже. Намјери се у селу онај исти калуђер, који је годину прије избавио бабу Цвијету од иасје смрти, и што није хтио Мијата одријешити и причестити. Не пусти калуђер војсци да мрца откоиаје, но скочи на гроб, стани у дубак и ночни клети крстом у руци , ко би се машио да земљу преврће; док један од суда, што је војском управљао, рече: — Јадан калуђере, та је псина, као жив, дигао на душу тебе и све превлачке калуђере, пак га ваља мртва спалити живијем клаком да се свијет памети учи! — А ко је вас поставио, викне калуђер, да мртвијема судите? Ако је истина што кажете, Бог ће бити већ за то осудио или помиловао Мијатову душу. Пустите му тијело да мирује до стражњега суда; не срчите Бога и не дирајте се у његову вјечну правду. Не иуштам гроба отварати, ако ће се мени на ово мјесто данас свој отворити. Тек војници да дохвате и вежу калуђера, скочи пук, који се био на побуку окупио, и разаждене ону чету плаћене купљавине, и сломи је дрвљем и камењем. Промисли како су провидник и господа то нашарали у Млетке: Посветили калуђери Мијата и подигли пук противу дуждеве силе. Који час ће Бока ударити на тврде градове и оборити крилатога лава. Иванбег им је друг и пострекач, који је обећао да ће Мијата жива предати а хранио га је у потаји медом и погачом за жива, а сад га прогласи мучеником и свецем. Није нико скупље лажи нлаћао од Млечића; но је било тешко ономе на кога су се иридизале. (Наставиће се.)