Otadžbina

ЛУЖИЧ^И СРБИ и ЊИХНА КЊИЖЕВНОСТ

15. Јуни 1389. год. црни је дан за Српство. Косовском битком не само што је царство српско разорено, но мало ио мало нрегазе свирепи Турци вас цео српски народ и опустоше земље, које су негда у најлеишем цвету биле. Након неколико векова ослободи се један део српског народа од Турака, и са тужним срцем и сузним оком гледа своју браћу у околним покрајинама српским: Босни, Старој Србији и Херцеговини, ишчекујући жељно кад ће куцнути час и њихном ослобођењу. Време, кад ће тај час куцнути, прикучује се све ближе, па за то гледајмо да будемо спремни и готови за велики рад ослобођења. Овако стање ствари код јужних Словена даје довољно јамства, да ће се намењена цељ с успехом ностићи, а то управо храбри и оснажава све српске родољубе на даљи неуморни рад. Много жалосније стање видимо код наше словенске браће на северозападу Јевропе. И тамо бори се чешки народ за своје биће и опсганак. Еао што се наша аропаст датира од битке на Косову пољу, тако је опет Чесима битка на Белој Гори 27. Октобра 1620 год. била гроб њихној слави и самосталности. Држава чешка није могла остати у својим старим границама, него мало ио мало изгубила је неке земље, које су јој по праву припадале. Тако ОТАЏБИНА I 26