Otadžbina

398 ЛУЖИЧКИ СХ>Б1! иосле прашког мира 1685 год. .устуии цар Фердинанд II. курфирсту саксонском Јовану ЧБорђу I. у наслеђе обе Лужице, т. ј. Горњу и Доњу Дужицу, које су донде са Чешком састављене биле. Само једна половина Горње Лужице остала је до данас као саставни део краљевине саксонске, друга половина и цела Доња Лужица ирипада пруској краљевипи. Многима од паших читалаца биће позиато, да у Лужици живе Словени, и да се они зову Срби; њима ће бити још много што шта познато о животу и стању овог народа; но при свем том ми држимо, да имајошдоста иаших читалаца, који ће радо хтети да сазнају колико толико о стању браће наше ио имену и језику, што се тамо на северозападу Немцима окружени за свој опстанак боре. У чланку нашем говорићемо нешто мало о народу лужичко-сриском и за тим о његовој књижевности. I СТАТИСТИКА И ЕТНОГРАФИЈА Словени у Горњој и Доњој Лужици потомци су старих Ми лчана и Ду жичапа, двеју грана Срба, који су заједно са Л.утићанима и Бодрићима велики народ полабских Словена сачињавали. До данас очувало се код њих име „Србин", док се међу тим име „Милчанин" са свим изгубило и заменуо га ошнти земљописни назив ,Дуж ичанин". Простор, који је данас лужичким Србима (они сами зову се именом: Сербовје, Серске) насељеп, захвата 70. квадратних миља, од прилике једну трећину оног простора, који је некада чешкој краљевини припадао. 1 Горњолужичани насељени су на иростору од 38 квадратних миља у 533 онштине. Само ноловииа Горње Лужице остала је од године 1855. саксонској краљевини, у којој

1 Дужица у првашњим границама заузимала је простор од 233 квадратне миље.