Otadžbina

.402

ЛУЖИЧКИ СРБИ

из чисте љубави к роду свом, ради се на књижевном пољу лужичких Срба. Много смета напретку књижевне радњо, што имају обе гране лужичких Срба свака своју особену књижевност. Књижевну радњу како Горњолужичана тако и Доњолужичана можемо разделити на старо и ново доба. У првом добу писало се само за свакидашњу нотребу црквенску и школску; у другом добу заузела је књижевна радња већ шире поље и задахнута је више духом родољубља. По што је горњолужичка књижевносг већег обима, мц ћемо најпре о њој говорити у овом нашем књижевном прегледу. а, Горњолужичка књижевност. I. СТАР0 ДОБА. Зачетком ове књижевносхи можемо назвати оне рукопи.сне списе духовничке, који су уз разпе црквене обреде употребљаванн и који се на неким местима још и сад палазе. Кад су у почетку XVI. века у неким лужичким варошима нодигнуте ттампарије, тада угледаше света и прве сриске књиге. Тако налазимо у историји забележено, да је јеиискои мишенски Јован VI. (умрво 1518 год.) дао наштампати први срнски катихизис; но од овог издања није се ни један нримерак сачувао. Прва нозната штампана књига јесте од иастора Ва јрихија 1597 г. издани катихизис и 1627 г. издани од пастора Мартинија превбд нсалама. За тим штампанје 1670 год. нревод јеванђеља а 1706 год. цео нови завет, обоје од Михаила Френцела. Католичку црквену књижевност почео је обрађивати Јаков Тицин, језуита, који је поред осталога год. 1679 издао и прву граматику српског језика (Рг1пс1р1а Пп§иае № е п (11 с а е). • Много је сметало развијању књижевпости што Срби нису имали .један књижевни језик и нравопис. Католици